Geoarheološko istraživanje Banja Luke i Doboja, severne oblasti Bosne i Hercegovine

Sažetak

Ovaj članak opisuje geoarheološko istraživanje sprovedeno u oblasti oko Banja Luke i Doboja na severu Bosne i Hercegovine. Projekat je zasnovan na velikom broju paleolitskih i neolitskih lokaliteta, koji su smešteni na niskim rečnim terasama i padinama iznad plavnih oboda Vrbasa i Ukrine, pritoka Save. Iako je većina lokaliteta bila izložena raznim erozivnim procesima, kao što su priobalne poplave pri čemu se nanose rečne naslage (aluvijum) i spiranje geoloških slojeva (koluvijum), procesi koji su uticali na mnoge lokalitete, razaznata su ’in situ’ paleosol zemljišta karakteristična za rani razvoj Holocenskog pejzaža. Ova studija je ukazala na naučni potencijal ovog dela Bosne za istraživanje perioda upotrebe zemljišta i uticaj ljudi na prirodnu sredinu u toku praistorije.

Primena geoloških i fizičko-geografskih metoda u arheologiji široko je ustanovljena i može obezbediti plodonosne i uzbudljive rezultate u obliku geoarheologije. Naš izveštaj istraživanja opisuje upotrebu geoarheoloških tehnika u istraživanju i pretraživanju prirodne sredine, kao i promene u severnoj Bosni i Hercegovini u toku kasnog glacijala i ranog Holocena fokusirajući se na doline Vrbasa, Ukrine dolinu i okolnu sredinu. Studija ima za cilj da ispita kvalitet dokaza sa arheoloških lokaliteta, kao što su krečnjačke pećine i rečne šljunkovite terase kako bi se razumeo ljudski uticaj na ovu oblast u prošlosti. Šta više, studija takođe ima za cilj da oceni potencijal očuvanosti slojeva, kao i da istraži procese formiranja istih na istraženim lokalitetima kako bi se arheološki material mogao smestiti u kulturni i prirodni kontekst.